Краљева Лука

„Песма леда и ватре“ (енгл. A Song of Ice and Fire, ASoIaF) је недовршени серијал епске фантастике који се одиграва у имагинарном свету, чији је аутор Џорџ Р. Р. Мартин. До сада су објављене четири књиге које су преведене и на српски језик, а сам аутор је навео да планира да целокупан серијал садржи укупно седам књига. Посебан печат целокупном серијалу даје начин приповедања који одступа од класичног писања у трећем лицу, јер су поглавља подељена по ликовима и аутор кроз причу о ономе што им се дешава приказује како ток приче, тако и различита виђења истих дешавања. Поред тога, ликови у самом серијалу нису јасно подељени на потпуно добре и потпуно лоше по карактеру, већ су много ближи реалним људима од класичних ликова који се могу сусрести у серијалима епске фантастике, а неки од оних који су у старту деловали као главни ликови у заплету, су током серијала погинули чиме је радња постала додатно неизвеснија. Последња ствар која овај серијал одваја од већине других је основни заплет, који,за разлику од других серијала,не чини епски сукоб добра и зла који прети да уништи постојећи свет, већ борба око власти над Вестеросом између неколико зараћених властелинских фракција.

Ланистери су потомци Андала који су се женили ћеркама Краља Стене. Сам краљ је директни потомак Паметног Лана, легендарног преваранта из Доба Хероја, који је преварио Ливничаре (?) да му предају Ливачку Стену. Ланистери су владали као Краљеви Стене све до доласка Таргарјена. Ланистери су се предали, тако да им је дозвољено да остану Велики Лордови у Вестеросу. Кућа је много ослабила због слабог вођства, али је Тивин Ланистер, пре догађаја из Игре Престола, успео да им поврати стару моћ и славу. Захваљујући великом броју рудника, Ланистери су једна од најбогатијих Кућа у Вестеросу. Некада су поседовали древни Валиријски мач, Brightroar (?), који је нажалост, изгубљен. Њихов незванични мото је ‘’Ланистер увек плаћа своје дугове’’, а званични је ‘’Чуј моју рику!’’

Грб 

 Породично стабло

Господар Ливачке Стене, Штит Ланисграда и Заштитник Запада, Тивин је прорачунат, немилосрдан човек у 50-им годинама. Био је срећно ожењен Џоаном Ланистер, рођаком, која је умрла рађајући треће дете, Тириона. Од тада се Тивин више није женио. Воли своју старију децу, близанце Џејмија и Серсеи, али презире Тириона зато што је изазвао смрт његове вољене жене и зато што је кепец, деформисан, ни налик свом брату Џејмију и зато што срамоти име Ланистер непрестаним курвањем.

Тивин је у младости успео да поврати стару славу и моћ куће Ланистер, која је била на ивици пропасти, и од тада је неуморно радио на одржавању те моћи.

Иако је немилосрдан, Тивин се показао као способан владар током година које је провео као Краљева Десница. Имао је посебан таленат за проналажење новца и пуњење Краљевске Ризнице, да су људи шапатом говорили како Тивин сере злато. Његова ћерка, Серсеи је једном приметила како су људи њега волели дупло више од Лудог Краља Ериса (иако само упола толико колико су волели принца Регара). Тивин је био крајње неосетљив на то шта људи око њега мисле, очекујући оданост и послушност од свих. Тирион је једном рекао како се његов отац никада не смеје. Иако га деца поштују, ниједно није успело да испуни његова очекивања, што је изазвало раздор између њих за време његовог живота.

Био је моћна и угледна Десница Ерису II, све док Ерисова љубомора и параноја нису уништиле њихов однос. Пошто је Ерис одбио да ожени свог наследника, принца Регара са Серсеи и кад је произвео Џејмија у витеза Краљеве Гарде без Тивинове дозволе, Тивин је поднео оставку на позицију Деснице и вратио се на своје земље.

Током Робертове Буне, Тивин је остао у Ливачкој Стени, не мешајући се у борбе све до Робертове победе на Трозупцу. После тога, Тивин је прикупио своју војску и запутио се ка Краљевој Луци. Пошто је Ерис био убеђен да је Тивин напокон дошао да му помогне, отворио му је капије и пустио га у град. Тада су Тивинови војници напали и направили хаос у граду. Витезови заклети Тивину убили су Регарову жену и децу.

После Робертове смрти, Тивин је постао Десница свом унуку, краљу Џофрију. Али пошто је он био заузет на бојном пољу, борећи се против Краља на Северу, Роба Старка, он је наложио свом сину Тириону да га замени. Тивин се изненада повукао да би напао Станиса Баратеона, тиме ослободивши Краљеву Луку његове опсаде и скршивши његову војску. После тога је сменио Тириона са позиције Деснице. На том положају је остао све до смрти његовог унука Џофрија на сопственом венчању. Пошто је Џоф био отрован, сумња је пала на Тириона. Лорд Тивин лично је осудио Тириона на смрт кад је његов шампион погинуо на суђењу борбом. Међутим, Тириона је ослободио Џејми и недуго затим је убио свог оца у сопственој одаји.

Џорџ Мартин рођен је 1948. у Њу Џерсију као Џорџ Рејмонд Ричард Мартин. Склоност ка писању развио је још као дете, пишући приче о чудовиштима и продајући их комшијској деци. Касније, у средњој школи, постао је љубитељ стрипа и предани колекционар, усмеривши своје литерарно деловање на писање стрип сценарија за различите опскурне фанзине. Први професионални уговор склопио је 1970, продавши причу за стрип Херој. 

Године 1971. дипломирао је журналистику на универзитету Нортхwестерн. Неколико следећих година радио је при администрацији округа Кук, организовао шаховске турнире и био предавач на катедри за новинарство универзитета Кларк у Ајови. Током седамдесетих само је повремено писао.

Пошто се 1979. развео, сву енергију усмерио је ка писању. Све остало је легенда: за свој литерарни рад, Џорџ Р. Р. Мартин добио је све важније награде у жанру епске фантастике, неколико Небула и Хуго награда. 

Године 1986. сели се у Холивуд, где ради као уредник серијала Зона сумрака, консултант на сценарију за Лепотицу и звер, продуцент истог пројекта, а на крају и супервизор. 


Мартин данас живи у Санта Феу у Новом Мексику. Потпредседник је америчког удружења СФ писаца.